Insulinska rezistencija je kompleksno stanje i kao tajanstvena sabotaža u telu, često dugo ostaje neotkrivena. Milioni ljudi širom sveta biju bitku sa ovim poremećajem i osećaju njegov uticaj u svakodnevnom životu. Šta je insulinska rezistencija? To je problem savremenog čoveka koji se može prepoznati, razumeti i na kraju izlečiti.
Zato za vas istražujemo simptome insulinske rezistencije, kako da ih prepoznate, nad njima uspostavite kontrolu i sprečite pojavu dijabetesa.
Insulin je jedan veoma moćan hormon koji utiče gotovo na sve procese u organizmu. Njega luči gušterača ili pankreas i to u trenutku kada se povisi nivo šećera u krvi.
Jedini organi koji mogu da funkcionišu bez insulina su mozak i bubrezi. U svim ostalim organima i tkivima se nalaze receptori, mesta za koje se vezuje insulin koji otključava vrata na ćelijama i omogućava šećeru da uđe u njih. Tamo ga dočekuju organele koje ga prerađuju i iz njega ekstrahuju energiju.
Insulinsku rezistenciju uzrokuje visok sadržaj ugljenih hidrata i visok šećer. Ćelije dolaze do tačke kada im je previše insulina. One mu se odupiru tako da glukoza ne može da dopre do ćelije, već ostaje u krvi. Tada mozak traži od pankreasa da napravi još insulina.
Insulinska rezistencija znači da uobičajena količina insulina više nije dovoljna da održava glukozu u granicama normale. Zato organizam luči insulin sve više i više i mi dolazimo u stanje stalne gladi. Sa druge strane imamo nagomilavanje masnoće u telu zato što je prisutno njegovo anaboličko dejstvo.
Osim toga, insulin zadržava natrijum, tačnije so. Kada se pojavi višak soli u organizmu, dolazi i do zadržavanja vode, zadebljavaju zidovi krvnih sudova i povećava se krvni pritisak. Mi tako lagano dovodimo organizam u stanje kada su krvni sudovi krti, pa se povećava nivo masnoće i stvara se jedan hroničan nivo zapaljenja u čitavom telu, što je odlična podloga za aterosklerozu.
Zato kažemo da insulinska rezistencija predstavlja hronično inflamatorno stanje koje dovodi do ubrzanog starenja organizma.
Najčešći simptomi insulinske rezistencije:
Kada osetimo prve neprijatne signale koje naše telo šalje i posumnjamo na ovaj poremećaj, dobro je da obavimo određene testove kako bi isključili ozbiljnija oboljenja i pozabavili se lečenjem.
Lekar će najpre izmeriti težinu i visinu kako bi izračunao indeks telesne mase (BMI). Zatim će meriti obim struka. Ako je obim struka veći od 80cm kod žena, ili iznad 94cm kod muškaraca, to može ukazivati na metabolički sindrom i potencijalnu insulinsku rezistenciju.
Nakon toga se rade analize koje se sprovode 12 sati od poslednjeg obroka da bismo dobili što realniju sliku i onda se određuje nivo insulina i nivo šećera. Ove dve varijable se stave u matematičku formulu koja izračunava stepen IR.
Ako želimo da budemo sigurni da li je samo insulinska rezistencija ili je to već poremećaj nivoa šećera u krvi, uvod u dijabetes ili sam dijabetes, radimo test opterećenja glukozom (OGTT). Na taj način pratimo kako se kreće šećer u krvi kada opteretimo organizam glukozom i u isto vreme pratimo i kretanje insulina.
Ukoliko je ta kriva porasta i pada šećera očuvana i pritom insulin prati porast i pad nivoa šećera, osoba ima normalnu osetljivost na glukozu i nema potrebe za terapijom.
Opterećenje glukozom se radi da se ustanovi predijabetes ili dijabetes.
Dodatni testovi koji potvrđuju ili opovrgavaju dijagnozu dijabetesa i predijabetesa su Hemoglobin A1c test (HbA1c) poznat kao prosečan tromesečni test šećera i praćenje lipidnog statusa (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi).
Insulinska rezistencija se izračunava tako što se pomnoži vrednost jutarnje glukoze sa jutarnjim insulinom izraženim u mili jedinicama po litru, i sve se podeli sa 22.5.
Rezultat veći od 2.5 ukazuje na insulinsku rezistenciju kojoj je potrebna terapija.
Indeks manji od 2.5 ne zahteva terapiju, već se savetuje više fizičke aktivnosti i pažljiviji izbor namirnica.
Žene sa insulinskom rezistencijom teže ostaju u drugom stanju. Zbog povećanog nivoa insulina dolazi do neravnoteže hormona. Povećava se nivo testosterona zbog čega može izostati ovulacija.
Insulin ometa i druge hormone začeća: estrogen, progesteron, FSH, LH. Zbog ovog disbalansa teško dolazi do ovulacije, a i ako dođe, kvalitet jajnih ćelija je upitan.
Zato, ukoliko vam je dijagnostikovana IR, a planirate trudnoću, posavetujte se sa endokrinologom kako da ovaj poremećaj držite pod kontrolom.
Nekad će biti potrebno uvođenje lekova poput metformina koji se često koristi kod dijabetesa i policističnih jajnika kako bi se održavao nivo šećera u krvi. Strogo kontrolisana ishrana uz adekvatnu fizičku aktivnost i zdrave životne navike u velikoj meri će poboljšati stanje.
Za planiranje trudnoće dobro je uvesti suplementaciju, i to kombinacuju folne kiseline i mio-inozitola.
Trudnoća je fiziološki povezana sa postepenim povećanjem insulinske rezistencije. Ona deluje kao fiziološki adaptivni mehanizam da bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje glukozom fetusu koji brzo raste.
U nekim slučajevima dolazi do značajnog pogoršanja insulinske rezistencije i mogućeg razvoja dijabetesa. Najveće promene se uglavnom dešavaju u trećem trimestru kada se IR jače ispoljava.
Najbolji način ishrane kod IR je više manjih obroka na 4 – 6 sati. Savet pacijentima je da se drže tri glavna obroka i da izbace grickalice između. Ako je velika potreba za užinom, neka to bude neko voće.
Namirnice koje treba izbegavati kod insulinske rezistencije su:
Hrana sa visokim insulinskim indeksom treba da se eliminiše iz ishrane.
Savet obolelima od insulinske rezistencije je: „Jedite što više vlakana i zeleniša!“
Ishrana bogata vlaknima, svežim povrćem i koštunjavim voćem dala je rezultate u lečenju insulinske rezistencije.
Čaj od đumbira, čaj od peršuna ili crveni čaj dobro je konzumirati ujutru i tokom dana između obroka.
Evo i nekoliko trikova koji mogu sprečiti nagli skok šećera i insulina.
Za one koji ne mogu bez slatkog ukusa, stevija ili kokosov šećer dozvoljeni su u malim količinama.
Da, insulinska rezistencija je izlečiva! Ponekad je dovoljno samo promeniti životne navike i organizam će postići balans. Uravnotežena, zdrava i prirodna ishrana uz umerenu fizičku aktivnost, rešenje je za većinu oboljenja, a naročito za poremećaj metabolizma.
Rano otkrivanje i prepoznavanje prvih znakova insulinske rezistencije ubrzaće proces izlečenja i prevenirati pojavu dijabetesa i drugih komplikacija.
Čak i ako ste zapustili bolest ili kasno došli do dijagnoze, uz adekvatnu terapiju ćete postići oporavak.
Lečenje insulinske rezistencije mora da se započne na vreme kako se ne bi razvila stanja predijabetesa i dijabetesa.
Prvi savet koji ćete dobiti od endokrinologa je menjanje životnih navika i to:
Suplementi koji su korisni u borbi protiv insulinske rezistencije su:
Ove, ali i druge suplemente za regulaciji metabolizma šećera i osetljivosti na insulin pronađite u Apoteci Flos. Naši stručnjaci su tu da vam savetima i podrškom pomognu da prevaziđete svaki zdravstveni izazov.