Nije retkost da kada vam se zdravlje pogorša, dobijete odgovor – To je od stresa! Za stres se kaže da je bolest savremenog doba, a njegov nepovoljan uticaj na sve segmente zdravlja treba shvatiti zaista ozbiljno, pogotovo kada znamo da (ako se ne leči prirodnim putem ili uz određeni lek za stres) može ostaviti trajne posledice na psihu i uzrokovati čak i druga teška oboljenja.

Možda ne mislite da ste “žrtva stresa” i smatrate da niste podložni njegovom uticaju, ali setite se situacija u kojima ste bili izloženi samo u poslednjih 24h: gužva u saobraćaju, buka, brojna i različita očekivanja na poslu/u školi/kod kuće, stalna jurnjava i brz tempo života, konzumiranje hrane “s nogu”, osećaj nezadovoljstva,...

Sve ovo (ne)svesno utiče na zdravlje i kvalitet života, a kad ste stresu izloženi duže vreme – posledice su prisutne, a da vi toga ne morate biti ni svesni! Na stres svaka osoba može da reaguje drugačije, pa je dobro da možete prepoznati kada se javljaju (kao odgovor na stres) simptomi i koji su glavni okidači za manifestovanje stresa. Dobra vest je da možete naučiti kako smanjiti stres i nervozu, pa samim tim uticati na dalji tok svog života i zdravlja! Saznajte šta je zapravo i kako da prepoznate stres – simptomi koji ukazuju na postojanje i posledice ovakvog načina života, kao i koji to lek za stres možete upotrebiti da ublažite njegov uticaj!

Šta je i kada se javlja stres – simptomi i uzroci

Naš nervni sistem prima različite signale iz spoljašnje i unutrašnje okoline i obrađuje ih, te reaguje na određen način u skladu sa tim šta proceni kao opasnost, usled čega će se javiti povećana proizvodnja hormona stresa - kortizola. Zapravo, postoje dve vrste stresa:

1. onaj koji je izazvan prijatnim nadražajima (eustres) i koji doprinosi zdravlju time što jača naše samopopuzdanje i odbrambeni sistem, i
2. stres izazvan neprijatnostima (distres) koji može ozbiljno ugroziti zdravlje osobe koja ne zna kako smanjiti stres i nervozu i koja je duže vreme izložena takvim faktorima.

Stoga, stres je prirodni odbrambeni mehanizam tela na određene prijatne ili neprijatne situacije, izazove, promene, itd. sa kojima mi (hteli ili ne) treba da se suočimo. Razlikujemo još i:

• akutni stres - reakcija na trenutnu situaciju koja se ne mora ponoviti i
• hronični stres - reakcija na neželjene situacije kojima smo izloženi duži vremenski period i koje ugrožavaju psihofizičku ravnotežu.
   

U današnje vreme stresnih situacija je sve više i sa njim se svi suočavamo čak i više puta tokom dana, a u one koje se pominju kao najveći okidači stresa i nervoze spadaju: selidbe, javni nastup, gubitak posla i razgovori za posao, zdravstveni pregledi, putovanja, kontakti sa nepoznatim osoboma,... Uzročnici stresa su i izlivi besa, osećanje stalne brige, strah od neuspeha i odbacivanja, nemanje jasnog životnog cilja, nezavršeni poslovi, odugovlačenje i slično, a samo neke od posledica tj. reakcija organizma na stres su bolovi i napetost u mišićima, zglobovima i drugim delovima tela, kožni problemi, problemi sa varenjem, visok krvni pritisak i puls, glavobolje, nesanica, razdražljivost, dekoncentrisanost, hroničan umor, napadi panike,...

Nažalost, danas je stres gotovo nemoguće potpuno izbaciti iz života, ali ako znamo kako smanjiti stres i nervozu – lakše ćemo podneti sve situacije koje mogu biti okidači i uzrokovati negativan uticaj na naše zdravlje.

Kako smanjiti stres i nervozu prirodnim putem?

Ako osećate da se u vaš život umešao stalni stres (simptomi koji će vam ukazati na to su grčevi i napetost u mišićima, tikovi, unutrašnji nemir, kratak dah, pojačano znojenje, drhtavica, groznica, suva usta, dekoncentrisanost, itd.), pomozite sebi time što ćete naučiti kako smanjiti stres i nervozu! Psiha mnogo utiče na sve i zato postoje brojne taktike, tehnike i saveti kojima možete izgraditi pozitivan stav i ojačati samopouzdanje. Na primer, kad se nađete u nekoj situaciji koja u vama budi teskobu i napetost, upitajte se šta je u tome najgore što može da vam se desi i kreirajte „plan“ za rešenje problema, te preuzmite kontrolu nad takvim stanjem.

Kako za sve, tako i za smanjenje stresa od pomoći će vam biti usvajanje zdravih životnih navika, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana. Posebno se trudite da unosite kompleks vitamina B koji je važan za imunitet i normalne psihološke funkcije, te pozitivno deluje protiv nesanice, glavobolje, razdražljivosti i emocionalne nestabilnosti, pospešuje koncentraciju i orijentaciju,... Tu je i vitamin C čiji nivo može da opadne usled stresa, pa je važno nadoknaditi ga i unositi redovno putem voća, povrća ili pak suplemenata.

Magnezijum je takođe važan za nervni sistem, a njegovim unosom smanjićete umor, iscrpljenost, povećati energiju i osloboditi se nelagode koje stres – simptomi izazivaju.

Odgovor na pitanje kako smanjiti stres i nervozu krije se i u tome da kvalitetno ispunite svoje slobodno vreme i radite stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo i rasterećenje. Korisno je imati hobi poput određenog sporta, čitanja knjige, sviranja instrumenta, baštovanstva ili bilo kog drugog, a dobra terapija i “lek za stres” su i druženja sa pozitivnim ljudima i prijateljima.

S obzirom da su sve prisutnija anksioznost i depresija usko povezani sa stresom, veoma je važno da reagujete već na prve znake i pokušate zaustaviti njihov dalji razvoj. Otkrijte i (koliko god možete) eliminišite uzročnike, te smanjite intenzitet stresa, a ako ne uspevate sami – možda će vam pomoći određeni lek za stres na prirodnoj bazi koji ne izaziva zavisnost i druge štetne posledice. Adekvatan lek za stres možete potražiti u našoj online apoteci, ali imajte na umu da bilo koji lek za stres ne sme biti trajno rešenje. U slučaju da i pored svega što ste pokušali osećate posledice stresa, nije stramota obratiti se psihoterapeutu ili psihijatru i uz njihovu pomoć konačno vratiti zdravlje i život u ravnotežu!